Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

згу̏чити

сврштом 2, стр. 284

згу̏чити

згучити

Лема

згучити

Извор

том 2, стр. 284, редослед 12

  1. —

    савити у гуку, стиснути, склупчати.

    — Знао је да би га она хтјела привити уз себе, згучити крај свога срца, као кад је био мали.
    Вуков.

Пододреднице

~ се

савити се у гуку, стиснути се, склупчати се; шћућурити се. — Она се згучила у један буџак на миндерлуку, па тако ћути. Ком. Довољно је дасе људи само згуче У каквој било рупици по примеру зверова. О8

савити се у гуку, стиснути се, склупчати се; шћућурити се.
Изворни текст (OCR)
згу̏чити, -ӣм сврш. савити у гуку, стиснути, склупчати. — фиг. Знао је да би га она хтјела привити уз себе, згучити крај свога срца, као кад је био мали. Вуков.