Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

здра̏вича̄р

мтом 2, стр. 287

здра̏вича̄р

здравичар

Лема

здравичар

Извор

том 2, стр. 287, редослед 15

  1. —

    онај који држжи здравицу (у одређеној прилици или често, радо).

    — Онда се свечар рукује са здравичаром. Вел. Добар певач на позорници ... па духовит здравичар, и домишљан, набијен причама и досеткама.
    Грол.
Изворни текст (OCR)
здра̏вича̄р м онај који држжи здравицу (у одређеној прилици или често, радо). — Онда се свечар рукује са здравичаром. Вел. Добар певач на позорници ... па духовит здравичар, и домишљан, набијен причама и досеткама. Грол.