зду̀ха̄ч
здухач
Лема
здухач
Извор
том 2, стр. 290, редослед 2
- 1.
празн. замишљено биће које доноси или сузбија невреме и гра̏д; човек којему се приписује таква моћ, вједогоња.
— Вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народа.
Вукодлаци, здухачи и вједогоње по њему нашем паклу иду гонећ мале лупеже.
- 2.
немиран во. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
зду̀ха̄ч, -а́ча м 1. празн. замишљено биће које доноси или сузбија невреме и гра̏д; човек којему се приписује таква моћ, вједогоња. — Вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народа. Мат. Вукодлаци, здухачи и вједогоње по њему нашем паклу иду гонећ мале лупеже. Наз. 2. немиран во. Вук Рј.