Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зе́бнути

сврштом 2, стр. 290

зе́бнути

зебнути

Стална адреса

Лема

зебнути

Извор

том 2, стр. 290, редослед 10

  1. —

    необ. зазепсти, бити захваћен зебњом.

    необ. — необично
    — Милета само осети како му листови зебнуше од страха. Петр. В. Срце је зебнуло.
    Божић.
Изворни текст (OCR)
зе́бнути, зе̑бне̄м сврш. необ. зазепсти, бити захваћен зебњом. — Милета само осети како му листови зебнуше од страха. Петр. В. Срце је зебнуло. Божић.