зе́вати

зевати

Стална адреса

Лема

зевати

Извор

том 2, стр. 291, редослед 2

2.
ијек. зијѐвати, несврш ћ. несврш. и уч. према зевнути. 2. несврш. и уч. према зинути; фиг. узалудно жудети, мучити се без нечега.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголфиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Донде ... може јадник коњушар зијевати за својом плаћом.
Вел.
3.а.
падати у очи великим отвором, зјапити.
— Из оног закутка Јелка није могла никуда утећи, јер је на једној страни зијевао понор.
Кум.
У ... сенкама шајки је зевао по један топ.
Црњ.
3.б.
зијати, зазјавати; бленути.
— Неће она смјети да гледа у небо ни̂ти да зијева сокацима.
Сиј.
4.
раздвајати се, правити отвор, зев (зб) (о редовима жица основе при ткању).
— Равномерно тракара разбој, шкрипе подношке, послушно зевају жице.
Рад. Д.

Изворни текст (OCR)

зе́вати, зе̑ва̄м, ијек. зијѐвати, несврш. ћ. несврш. и уч. према зевнути. 2. несврш. и уч. према зинути; фиг. узалудно жудети, мучити се без нечега. — Донде ... може јадник коњушар зијевати за својом плаћом. Вел. 3. а. падати у очи великим отвором, зјапити. — Из оног закутка Јелка није могла никуда утећи, јер је на једној страни зијевао понор. Кум. У ... сенкама шајки  је зевао по један топ. Црњ. б. зијати, зазјавати; бленути. — Неће она смјети да гледа у небо ни̂ти да зијева сокацима. Сиј. 4. раздвајати се, правити отвор, зев (зб) (о редовима жица основе при ткању). — Равномерно тракара разбој, шкрипе подношке, послушно зевају жице. Рад. Д.