зе́внути

зевнути

Лема

зевнути

Извор

том 2, стр. 291, редослед 15

1.
ијек. зијѐвнути, сврш 1. бити захваћен зевом (1), отворити уста (и затворити их) услед грча виличних мишића (од поспаности и др.); грчевито отворити и затворити уста хватајући дах (на издисају, у хропцу).
ијек. — ијекавскидр. — друго
— Зијевне поспано, али се ипак не миче.
Пав.
Љуља се она и кашљуца, мислиш сад ће зевнути последњи пут.
Поп. Ј.
2.
фиг. показати отвор, пасти у очи отвором.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Кроз сјену и ледене ресе ... блиснуше и зијевнуше велики прозори.
Матош

Изворни текст (OCR)

зе́внути, зе̑вне̄м, ијек. зијѐвнути, сврш. 1. бити захваћен зевом (1), отворити уста (и затворити их) услед грча виличних мишића (од поспаности и др.); грчевито отворити и затворити уста хватајући дах (на издисају, у хропцу). — Зијевне поспано, али се ипак не миче. Пав. Љуља се она и кашљуца, мислиш сад ће зевнути последњи пут. Поп. Ј. 2. фиг. показати отвор, пасти у очи отвором. — Кроз сјену и ледене ресе ... блиснуше и зијевнуше велики прозори. Матош.