Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зе̑в

мтом 2, стр. 290

зе̑в

зев, зијев

Лема

зев

Варијанте

зијев, зи̏јев

Извор

том 2, стр. 290, редослед 20

  1. 1.

    (лок. зе́ву; мн. зе̏вови) рефлексни грч виличних мишића праћен широким отварањем уста (због дремљивости и др.); зевање.

    лок. — локативмн. — множинадр. — друго
    — Дај ... кваса! ...
    — рече између зевова.
    Глиш.
    Страх крену градом као зијев по чељадма и изби у њихов сокак.
    Куш.
  2. 2.а.

    отварање уста уопште; положај и облик уста кад су отворена.

    — Јово је остао пресјечене ријечи, у зијеву.
    Кал.
  3. 2.б.

    грам. положај уста при непосредном прелазу са изговора једног самогласника на изговор другог, хијат.

    грам. — граматика, граматички
  4. 3.а.

    фиг. отвор нечега што се отвара и затвара.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гледа како зијев врата постаје све мањи и све ужи.
    Сиј.
  5. 3.б.

    отвор кроз основу (на разбоју) кроз који пролеће чунок с потком.

    с — средњи род
    — Тка Марија ... ужурбано трескају набрдила, и чунак ... пролеће кроз зев памучне основе.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
зе̑в, ијек. зи̏јев, м (лок. зе́ву; мн. зе̏вови) 1. рефлексни грч виличних мишића праћен широким отварањем уста (због дремљивости и др.); зевање. — Дај ... кваса! ... — рече између зевова. Глиш. Страх крену градом као зијев по чељадма и изби у њихов сокак. Куш. 2. а. отварање уста уопште; положај и облик уста кад су отворена. — Јово је остао пресјечене ријечи, у зијеву. Кал. б. грам. положај уста при непосредном прелазу са изговора једног самогласника на изговор другог, хијат. 3. фиг. а. отвор нечега што се отвара и затвара. — Гледа како зијев врата постаје све мањи и све ужи. Сиј. б. отвор кроз основу (на разбоју) кроз који пролеће чунок с потком. — Тка Марија ... ужурбано трескају набрдила, и чунак ... пролеће кроз зев памучне основе. Рад. Д.