Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зе̏ле̄н

жтом 2, стр. 292

зе̏ле̄н

зелен

Лема

зелен

Извор

том 2, стр. 292, редослед 19

  1. 1.а.

    (лок. зеле́ни и зе̏ле̄ни, инстр зе̏ле̄ни и зе̏ле̄њу) зеленило, зелено растиње и лишће.

    лок. — локатив
    — Рашта није нова година с почетком пролећа ... кад се земља обуче зелењу?
    Њег.
    Дуго жуђена зелен никну по дрвећу загребачкоrа горја.
    Шен.
  2. 1.б.

    зеленилом обрасло место (пољана, травњак и сл.).

    сл. — слично
    — На једној зелени, крај чесме, сједјело је десетак оружаних Турака.
    Андр. И.
  3. 2.

    поврће (нарочито мрква, першун, паштрнак и сл.).

    сл. — слично
    — Стане живети ... као башчован, носећи зелен у град. Н. прип.
    Вук
Изворни текст (OCR)
зе̏ле̄н ж (лок. зеле́ни и зе̏ле̄ни, инстр зе̏ле̄ни и зе̏ле̄њу) 1. а. зеленило, зелено растиње и лишће. — Рашта није нова година  с почетком пролећа ... кад се земља обуче зелењу? Њег. Дуго жуђена зелен никну по дрвећу загребачкоrа горја. Шен. б. зеленилом обрасло место (пољана, травњак и сл.). — На једној зелени, крај чесме, сједјело је десетак оружаних Турака. Андр. И. 2. поврће (нарочито мрква, першун, паштрнак и сл.). — Стане живети ... као башчован, носећи зелен у град. Н. прип. Вук.