Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зема̀љскӣ

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 294

зема̀љскӣ

земаљски

Лема

земаљски

Извор

том 2, стр. 294, редослед 27

  1. 1.а.

    који се односи на Земљу, Земљин: ~ кугла.

  2. 1.б.

    рлr. и песн. који се односи на овај свет, овоземаљски; супр. небеск.

    супр. — супротно
    — Или волиш царству небескоме, или волиш царству земаљскоме.
    Вук
    Рј. Кајите се, јер земаљског стана тијек измиче.
    Маж. И.
  3. 1.в.

    својствен реалном животу и свету, стваран, природан, људски.

    literature
    књиж. — књижевни, књижевност
    — Те врлине су истините, живе ... и, срећом, земаљске.
    Панд.
  4. 2.

    који се односи на земљу (државу, покрајину): земаљски прописи, ~ управа, ~ влада, ~ антифашистичко веће.

Изворни текст (OCR)
зема̀љскӣ, -а̄, -о̄ 1. а. који се односи на Земљу, Земљин: ~ кугла. б. рлr. и песн. који се односи на овај свет, овоземаљски; супр. небеск. — Или волиш царству небескоме, или волиш царству земаљскоме. Вук Рј. Кајите се, јер земаљског стана тијек измиче. Маж. И. в. књиж. својствен реалном животу и свету, стваран, природан, људски. — Те врлине су истините, живе ... и, срећом, земаљске. Панд. 2. који се односи на земљу (државу, покрајину): земаљски прописи, ~ управа, ~ влада, ~ антифашистичко веће.