зѐмља
земља QA: medium
Лема
земља
Извор
том 2, стр. 295, редослед 6
- 1.а.
(ак. зе̏мљу, вок. зе̏мљо; мн зе̏мље, ген. зема́ља̄) (Земља) планета на којој живимо.
- 1.б.
место, простор живота и људске делатности, свет.
— Сва земља дрхти од неког умора тешког.
Оно што нас тишти и боли то је наш живот, овај овде, на земљи.
- 2.а.
површина Земље непокривена водом, копно, сухо: на води и на земљи. —Сад се истом видио читав језик земље што се пружио с источне планине у море. Наз.
- 2.б.
површина тла, граница Земљине коре и ваздуха, зрака: над земљом и под земљом.
— Кашљи још годину двије и онда под земљу.
- 2.в.
тло, земљишт2, подлога на којој живимо; земљиште као подлога пољопривредне делатности.
— Хлапић и Бундаш легоше један до другога на голу земљу.
Вероватно је да неолићани земљу нису радили.
- 2.г.
(понекад у мн.) територија, простор за обраду, искоришћавање, земљиште као имовина, власништво: приватна ~, задружна ~, општинска ~.
— Ваше земље, ваше куће купују дошљаци.
- 2.д.
сипка, трошна материја по Земљиној кори: песковита ~, порцуланска ~, расквашена ~.
— Дјеца стану бацати ... дебело камење у грабу, засипати га прхлицом земљом.
- 3.
држава или већа географска или административна област.
— У свој Европи нема земље где је међу простим људима толика учтивост. Нен. Љ. lесрећа је њезина почела онога дана кад су Швабе провалили преко међа наше земље.
Фразе
ничија ~ простор између две зараћене војске, који не припада ни једној страни; обећана (о бетована) ~ према Библији: Палестина; фиг. срећна, богата земља или место; света ~ рлг. Палестина са Јерусалимом и гробом Христовим; црна ~ (у експресивнијем говору) земља (2б, в, д) (нпр. кад је реч о сахрањивању или паду); гори му ~ под ногама у стисци је, у несигурном или опасном положају;
Изворни текст (OCR)
зѐмља ж (ак. зе̏мљу, вок. зе̏мљо; мн. зе̏мље, ген. зема́ља̄) 1. а. (Земља) планета на којој живимо. б. место, простор живота и људске делатности, свет. — Сва земља дрхти од неког умора тешког. Нам. Оно што нас тишти и боли то је наш живот, овај овде, на земљи. Чипл. 2. а. површина Земље непокривена водом, копно, сухо: на води и на земљи. —Сад се истом видио читав језик земље што се пружио с источне планине у море. Наз. б. површина тла, граница Земљине коре и ваздуха, зрака: над земљом и под земљом. — Кашљи још годину двије и онда под земљу. Пав. в. тло, земљишт2, подлога на којој живимо; земљиште као подлога пољопривредне делатности. — Хлапић и Бундаш легоше један до другога на голу земљу. Брл. Вероватно је да неолићани земљу нису радили. Жуј. г. (понекад у мн.) територија, простор за обраду, искоришћавање, земљиште као имовина, власништво: приватна ~, задружна ~, општинска ~. — Ваше земље, ваше куће купују дошљаци. Јакш. Ђ. д. сипка, трошна материја по Земљиној кори: песковита ~, порцуланска ~, расквашена ~. — Дјеца стану бацати ... дебело камење у грабу, засипати га прхлицом земљом. Гор. 3. држава или већа географска или административна област. — У свој Европи нема земље где је међу простим људима толика учтивост. Нен. Љ. lесрећа је њезина почела онога дана кад су Швабе провалили преко међа наше земље. Донч.