Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зе̏мљӣште

стом 2, стр. 296

зе̏мљӣште

земљиште

Лема

земљиште

Варијанте

зѐмљӣште

Извор

том 2, стр. 296, редослед 11

  1. 1.

    земља као простор, тло, површина (географска и пољопривредна); земља као имовински појам: брежуљкасто ~, неплодно ~, обрађено ~, заједничко ~.

    — Ту је каптолско земљиште.
    Шен.
  2. 2.

    фиг. услови, прилике, подлога.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Био је на ... неблагодарном земљишту за ширење социјалистичких идеја.
    Скерл.
  3. 3.

    необ. место збивања.

    необ. — необично
    — Све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате су мојој мајци.
    Лаз. Л.
Изворни текст (OCR)
зе̏мљӣште и зѐмљӣште с 1. земља као простор, тло, површина (географска и пољопривредна); земља као имовински појам: брежуљкасто ~, неплодно ~, обрађено ~, заједничко ~. — Ту је каптолско земљиште. Шен. 2. фиг. услови, прилике, подлога. — Био је на ... неблагодарном земљишту за ширење социјалистичких идеја. Скерл. 3. необ. место збивања. — Све те његове приче, по добу, земљишту, личностима, познате су  мојој мајци. Лаз. Л.