Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зѐнӣт

мтом 2, стр. 298

зѐнӣт

зенит

Стална адреса

Лема

зенит

Извор

том 2, стр. 298, редослед 10

  1. а.

    највиша тачка небеског свода, над главом посматрача.

    — Сунце је ... спуштајући се са зенита, обасјавало ... романтичну панораму.
    Уск.
  2. б.

    фиг. врхунац, највиша тачка.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад је таква мржња дошла до зенита, онда сам им од јада и немоћи показивао језик.
    Киш
Изворни текст (OCR)
зѐнӣт, -и́та м а. највиша тачка небеског свода, над главом посматрача. — Сунце је ... спуштајући се са зенита, обасјавало ... романтичну панораму. Уск. б. фиг. врхунац, највиша тачка. — Кад је таква мржња дошла до зенита, онда сам им од јада и немоћи показивао језик. Киш.