Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зе̑ц

мтом 2, стр. 299

зе̑ц

зец

Лема

зец

Извор

том 2, стр. 299, редослед 26

  1. 1.

    (вок. зе̑че, инстр. зе̑цом; мн. зе̏чеви, ређе зе̏цови) плашљива дивља животиња из реда глодара, с дугим задњим ногама и дугим ушима lepus: дивљи ~, обични ~.

    zoology
    вок. — вокативинстр. — инструменталмн. — множиназоол. — зоологијас — средњи род
  2. 2.

    фиг. плашљивац, кукавица.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И није мушко него зец.
    Каш.
    у шуми прерано је за радост; плашљив као ~ врло плашљив; стари је он ~ искусан је он, има памети; тражиће ~ матер биће велике невоље (нпр. мраза); у том гр му лежи ~ у томе је ствар, у томе је проблем.

Фразе

питоми ~ зоол. кунић; још је
Изворни текст (OCR)
зе̑ц м (вок. зе̑че, инстр. зе̑цом; мн. зе̏чеви, ређе зе̏цови) 1. зоол. плашљива дивља животиња из реда глодара, с дугим задњим ногама и дугим ушима lepus: дивљи ~, обични ~. 2. фиг. плашљивац, кукавица. — И није мушко него зец. Каш.