зи́ба̄ње

зибање

Стална адреса

Лема

зибање

Варијанте

зи̏ба̄ње

Извор

том 2, стр. 300, редослед 18

—
гл. им. од зибати (се) -а̄м и -бље̄м несврш. доводити у ритмичко кретање с једне стране на другу или горе-доле, љуљати, њихати.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголс — средњи род
— Конобарице су зи́бати, зи̑ба̄м и зи̑бље̄м и зи̏бати, га зибале у крилу. Козарч. фиг. tамо ме талас етерни зиба.
Крањч. С.

Пододреднице

~ се

љуљати се, њихати се; клатити се, посртати од једне стране према другој (од старости, слабости и сл.). — Дизао је главу високо, бацао је руке нехајно, а зибао се као да коло игра. Шен. фиг. Крв се зибала као мјесечево злато у таласима. Бег

љуљати се, њихати се; клатити се, посртати од једне стране према другој (од старости, слабости и сл.).

Изворни текст (OCR)

зи́ба̄ње и зи̏ба̄ње с гл. им. од зибати (се). зи́бати, зи̑ба̄м и зи̑бље̄м и зи̏бати, -а̄м и -бље̄м несврш. доводити у ритмичко кретање с једне стране на другу или горе-доле, љуљати, њихати. — Конобарице су га зибале у крилу. Козарч. фиг. tамо ме талас етерни зиба. Крањч. С.