зи̏ле
зиле
Лема
зиле
Извор
том 2, стр. 302, редослед 16
- —
мн. тур. пар металних округлих плочица које звече ударањем једне о другу а употребљавају се као музички инструмен(а)т.
— Ударише зиле и борије. НП Вук. Звекећи около чим и у зиле ... лупај.
Изворни текст (OCR)
зи̏ле, зи̑ла̄ ж мн. тур. пар металних округлих плочица које звече ударањем једне о другу а употребљавају се као музички инструмен(а)т. — Ударише зиле и борије. НП Вук. Звекећи около чим и у зиле ... лупај. Марет.