зи̏нути
зинути
Лема
зинути
Извор
том 2, стр. 304, редослед 31
- 1.
отворити уста
— Кад му ... нареди да зине и кад болесник осјети капи ... једва се уздржа да не поврати.
Сеоски одборници зинули и глупо блејали у каруце.
- 2.а.
заустити, проговорити.
— Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати. Нуш. б, повикати, гракнути.
— Снаха на мене зине да сам дошла да уходим.
Све се то припремило да га ... напсује пред смрт, све зинуло на њега.
- 3.
фиг. појавити се (о отвору, рупи), отворити се.
— Ту бездан страхотан зинуо.
Жена одмакну бадањ, а под њим зину у земљи дубока рупа.
- 4.
(на нешто) фиг. јако пожелети што, успламтети од жудње за нечим.
— Запело му око за његов виноград. Узловић опет зинуо на ливаду.
од чуда (у чуду) јако се изненадити, запањити се.
Фразе
зини да ти кажем вулг. не мислим (нећу) да ти кажем; зину ла нека ала из мене (њега) не могу (може) се заситити; зинуло му срце жељан је у највећој мери;
Изворни текст (OCR)
зи̏нути, -не̄м сврш. 1. отворити уста. — Кад му ... нареди да зине и кад болесник осјети капи ... једва се уздржа да не поврати. Лал. Сеоски одборници зинули и глупо блејали у каруце. Том. 2. а. заустити, проговорити. — Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати. Нуш. б, повикати, гракнути. — Снаха на мене зине да сам дошла да уходим. Бен. Све се то припремило да га ... напсује пред смрт, све зинуло на њега. Лал. 3. фиг. појавити се (о отвору, рупи), отворити се. — Ту бездан страхотан зинуо. Радич. Жена одмакну бадањ, а под њим зину у земљи дубока рупа. Шен. 4. (на нешто) фиг. јако пожелети што, успламтети од жудње за нечим. — Запело му око за његов виноград. Узловић опет зинуо на ливаду. Глиш.