зѝјати

зијати

Стална адреса

Лема

зијати

Извор

том 2, стр. 302, редослед 7

1.
= зјати 1. тупо, безизразно гледати, бленути; зазјавати.
— Та швапска господа су зијала у тоrа јунаЧкога попа!
Шен.
Ти канда не знаш ниша друго него зијати около.
Пав.
2.
имати велики отвор, зјапити.
— Уместо прозора, на другом спрату је зијао један велики отвор.
Ћос. Б.
Крвава, љута зијала рана на јаким прсима.
Наз.
Непрестано сте у борби из које зија пропаст.
Тур.
3.
викати, дерати се углас.
— Мало му је што виче . по соби, него још изађе у двориште па зија као махнит.
Шапч.

Изворни текст (OCR)

зѝјати, -а̄м несврш. = зјати 1. тупо, безизразно гледати, бленути; зазјавати. — Та швапска господа су зијала у тоrа јунаЧкога попа! Шен. Ти канда не знаш ниша друго него зијати около. Пав. 2. имати велики отвор, зјапити. — Уместо прозора, на другом спрату је зијао један велики отвор. Ћос. Б. Крвава, љута зијала рана на јаким прсима. Наз. фиг. Непрестано сте у борби из које зија пропаст. Тур. 3. викати, дерати се углас. — Мало му је што виче . по соби, него још изађе у двориште па зија као махнит. Шапч.