злато̀топка

златотопка

златотопка

том 2, стр. 309, редослед 17

—
азотна, душична киселина са соном киселином, која отапа злато и платину, царска вода (в. уз водаи̑зр.). Тућ.
chemistry
хем. — хемијав. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

злато̀топка ж хем. азотна, душична киселина са соном киселином, која отапа злато и платину, царска вода (в. уз водаи̑зр.). Тућ.