зла̑то
злато
Лема
злато
Извор
том 2, стр. 307, редослед 25
- 1.
хвмијски елеменат, скупоцен, племенити метал сјајножуте боје који се лако кује и растеже (употребљава се као мерило вредности): жежено ~, суво ~, чисто ~.
- 2.а.
предмети начињени од таквог метала. украси, накит; позлаћени или златом извезени предмети.
— Аге и бегови ... обучени у срму и злато.
Бијесни гатачки јунаци сијевају у чистоме злату.
- 2.б.
новац, златници.
— У бечким банкама прикупљало се звечеће злато.
п. златне нити, конац којим се везе нека скупоцена тканина.
— Турске су хаљине јако скупе ... што су извезене златом.
- 3.
фиг. особа ванредних моралних особина, изузетно марљива особа.
— Та твоја женица је сухо злато!
- 4.
фиг. назив од милоште, у мажењу (момка девојци, родитеља детету и сл.).
— Хајде, Фато, хајде, моје злато!
У малој ниској кућици расло материно злато.
Хајде, злато моје, реци што желиш.
- 5.
фиг. сјај боје злата, сунчани сјај.
— На југу се лелујаху златом обрубљени облаци.
У злату вечерњег сунца сваки је рудио клас.
- 6.
фиг. зрели усеви, нарочито пшеница.
— Тужна је то песма злата зрнастог.
ир. има и он мана; платити (измер ити ) (су вим) златом скупо, много платити; у злату у златном новцу, у златној валути (платити); чист као ~ (о човеку) нема на њему никакве љаге (нарочито у моралном погледу).
Фразе
горско ~ мин. злато које се налази у стенама. Тућ.; мацино ~ мин. врста минерала, биотит; црно ~ угаљ; за злато рђа не приања ; чиста се злата рђа не хвата ваљан човек неће погрешити; честит човек не може се покварити; злата вредан од велике вредности; врло вешт, умешан (нпр. руке); ~ од човека диван, изванредан човек; злату ће се кујунџија наћи 1) оно што је од вредности добиће лако своје место, признаће му се вредност; 2) добра, скромна и лепа девојка добро ће се удати; није ни он
Изворни текст (OCR)
зла̑то с 1. хвмијски елеменат, скупоцен, племенити метал сјајножуте боје који се лако кује и растеже (употребљава се као мерило вредности): жежено ~, суво ~, чисто ~. 2. предмети начињени од таквог метала. а. украси, накит; позлаћени или златом извезени предмети. — Аге и бегови ... обучени у срму и злато. Ћор. Бијесни гатачки јунаци сијевају у чистоме злату. Баш. б. новац, златници. — У бечким банкама прикупљало се звечеће злато. Јов. Ј. п. златне нити, конац којим се везе нека скупоцена тканина. — Турске су хаљине јако скупе ... што су извезене златом. Маж. М. 3. фиг. особа ванредних моралних особина, изузетно марљива особа. — Та твоја женица је сухо злато! Крл. 4. фиг. назив од милоште, у мажењу (момка девојци, родитеља детету и сл.). — Хајде, Фато, хајде, моје злато! НПХ. У малој ниској кућици расло материно злато. Шант. Хајде, злато моје, реци што желиш. Чипл. 5. фиг. сјај боје злата, сунчани сјај. — На југу се лелујаху златом обрубљени облаци. Матош. У злату вечерњег сунца сваки је рудио клас. Шант. 6. фиг. зрели усеви, нарочито пшеница. — Тужна је то песма злата зрнастог. Чипл.