зло̀бити

злобити QA: medium

Стална адреса

Лема

злобити

Извор

том 2, стр. 311, редослед 2

1.
(обично с дат.) бити злобан према коме, зло мислити, зло хтети неком; пакостити.
с — средњи роддат. — датив
— 1розлио се народ, злоби један друrом.
Стан.
Није у Истри било издајица који потичу туђинца да нам злоби и да нам прави штете свакојаке.
Наз.
Да потратимо тих неколико земаљских дана злобећи себе и ближњеrа своrа.
Шен.
2.
изазивати злобу, пакост.
— Баш је та собарица бивше удове Бабић задивљавала и злобила градић.
Сим.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. осећати злобу, пакост једно према другом. — Да се двоје не завађа мило, да су мили, не би се злобили. Март. 2. покр. љутити се. — Све се више злобила. Божић

уз. повр. осећати злобу, пакост једно према другом.љутити се.

Изворни текст (OCR)

зло̀бити, -ӣм несврш. 1. (обично с дат.) бити злобан према коме, зло мислити, зло хтети неком; пакостити. — 1розлио се народ, злоби један друrом. Стан. Није у Истри било издајица који потичу туђинца да нам злоби и да нам прави штете свакојаке. Наз. Да потратимо тих неколико земаљских дана злобећи себе и ближњеrа своrа. Шен. 2. изазивати злобу, пакост. — Баш је та собарица бивше удове Бабић задивљавала и злобила градић. Сим.