Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зло̀патан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 314

зло̀патан

злопатан

Стална адреса

Лема

злопатан

Извор

том 2, стр. 314, редослед 5

  1. 1.

    мучан, тежак

    — Из злопатна сањања се прену.
    Март.
  2. 2.

    који се пати, мучи, који тешко живи.

    — Ето је глас до мене, Одисеја злопатноr, допро̂.
    М-И
    У њему душе Творца моле ca злоnатних да терет сними. Кош. зло̀патнти (се), -ӣм (се) несврш. трпети зло, мучити се, тешко живети.
    — Тако мораде и он да иде старим утреником ... злопатећи као враr.
    Вел.
    Шта има ту смешно кад твој ближњи гладује и злопати се?
    Срем.
Изворни текст (OCR)
зло̀патан, -тна, -тно 1. мучан, тежак. — Из злопатна сањања се прену. Март. 2. који се пати, мучи, који тешко живи. — Ето је глас до мене, Одисеја злопатноr, допро̂. М-И. У њему душе Творца моле ca злоnатних да терет сними. Кош. зло̀патнти (се), -ӣм (се) несврш. трпети зло, мучити се, тешко живети. — Тако мораде и он да иде старим утреником ... злопатећи као враr. Вел. Шта има ту смешно кад твој ближњи гладује и злопати се? Срем.