Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зло̀рад

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 314

зло̀рад

злорад

Стална адреса

Лема

злорад

Извор

том 2, стр. 314, редослед 20

  1. 1.

    = злурад 1. који жели туђе зло, који се радује туђем злу.

    — То ти имаш, господине, на писму пред очима, но што ме само злорад искушаваш.
    Љуб.
    — Тко зна?
    — измрмља господар кроз злораду шалу.
    Шен.
  2. 2.

    који је зле воље, зловољан.

    — Нато се узврпољише сва господа, нешто злорадом љубежљивошћу посижући у своје кесе.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
зло̀рад, -а, -о = злурад 1. који жели туђе зло, који се радује туђем злу. — То ти имаш, господине, на писму пред очима, но што ме само злорад искушаваш. Љуб. — Тко зна? — измрмља господар кроз злораду шалу. Шен. 2. који је зле воље, зловољан. — Нато се узврпољише сва господа, нешто злорадом љубежљивошћу посижући у своје кесе. Ков. А.