Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

злочи́нац

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 317

злочи́нац

злочинац

Лема

злочинац

Извор

том 2, стр. 317, редослед 20

  1. —

    (вок. зло̏чӣнче; ген. мн зло̀чӣна̄ца̄) и зло̀чинац, -ӣнца (ген. мн. зло̀чина̄ца) м онај који је учинио или чини злочин(е).

    вок. — вокативген. — генитивмн. — множина
    — Злочинци су били војници, али се поуздано није знало да ли смо имали у рукама праве кривце. Јевт. Она чека њега, развратника и злочинца проклетоr.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
злочи́нац, -нца (вок. зло̏чӣнче; ген. мн. зло̀чӣна̄ца̄) и зло̀чинац, -ӣнца (ген. мн. зло̀чина̄ца) м онај који је учинио или чини злочин(е). — Злочинци су били војници, али се поуздано није знало да ли смо имали у рукама праве кривце. Јевт. Она чека њега, развратника и злочинца проклетоr. Донч.