зло̀ћа

злоћа

Лема

злоћа

Извор

том 2, стр. 316, редослед 16

а.
зла нарав, љутина, опокост пакост.
— Газда Алекса чисто се тресе од неке обести ... те му доња усна поиграва од злоће.
Вукић.
Жалио се на злоћу и мржњу домаћих Турака.
Андр. И.
б.
зло, рђаво дело.
— Бјежао сам од свакога и био готов на злоћу.
Наз.

Изворни текст (OCR)

зло̀ћа ж а. зла нарав, љутина, опокост; пакост. — Газда Алекса чисто се тресе од неке обести ... те му доња усна поиграва од злоће. Вукић. Жалио се на злоћу и мржњу домаћих Турака. Андр. И. б. зло, рђаво дело. — Бјежао сам од свакога и био готов на злоћу. Наз.