Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зло̏

стом 2, стр. 310

зло̏

зло

Лема

зло

Извор

том 2, стр. 310, редослед 14

  1. 1.

    (ген. мн. за́ла̄) рђав, ружан чин, ружно дело, рђава дела; супр. добро.

    ген. — генитивмн. — множинасупр. — супротно
    — Ако умрем, немој ме по злу помињати!
    Лаз. Л.
    Душа га беспрекидно наводила на зло.
    Креш.
  2. 2.

    невоља, несрећа.

    — Па ме везир посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите.
    Њег.
    Не остављај ме у злу што ме бије.
    Комб.
  3. 3.а.

    мука, мучнина; болесно стање, болест

    — Та ... осјећајност налик је ... осјећајности какве госпође којој је зло кад види заклано теле.
    Крањч. Стј
    Митрополиту већ више дана зло на очима.
    Црњ.
  4. 3.б.

    рђаво осећање, расположење; злоћа; бес.

    — Смеш
    — не смеш да се рвеш]? викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле.
    Вес.
    Нисам осетио никада толико зла и љутине у себи, те ... потегох пиштољ из силава.
    Вукић.
    злим вратити, враћати (о)светити се;

Фразе

анђео (бог) зла ђаво; дати се на зло (о рани) почети се гнојити, упалити се; делити добро и ~ с неким бити веран, одан коме; доскочити злу наћи лека, отклонити или спречити нешто;

Пододреднице

~ се

од њега одбија тако је рђав да ни зло на њега неће; злу не требало нека се ту нађе (нешто), може затребати; (ићи) са зла на горе падати све ниже; стално се погоршавати; на ~ (нешто урадити) на своју несрећу; на ~ брз зао, прек; на ~ ти свануло! клетва; немојте примити, узети за ~, уписати у ~ немојте се наљутити, не рачунајте као грех, преступ; нужно ~ оно што се не да, не може избећи; по злу познат (чувен) познат као рђав; пошло све по злу пошло све како не ваља, не треба; пропало; радити (коме) о злу спремати (коме) неку непријатност; с т ати злу на пут спречити, онемогућити нечије рђаве поступке; то слути на ~ то се може рђаво свршити, то наговештава неку непријатност, несрећу

од њега одбија тако је рђав да ни зло на њега неће; злу не требало нека се ту нађе (нешто), може затребати; (ићи) са зла на горе падати све ниже; стално се погоршавати; на ~ (нешто урадити) на своју несрећу; на ~ брз зао, прек; на ~ ти свануло! клетва; немојте примити, узети за ~, уписати у ~ немојте се наљутити, не рачунајте као грех, преступ; нужно ~ оно што се не да, не може избећи; по злу познат (чувен) познат као рђав; пошло све по злу пошло све како не ваља, не треба; пропало; радити (коме) о злу спремати (коме) неку непријатност; с т ати злу на пут спречити, онемогућити нечије рђаве поступке; то слути на ~ то се може рђаво свршити, то наговештава неку непријатност, несрећу
Изворни текст (OCR)
зло̏ с (ген. мн. за́ла̄) 1. рђав, ружан чин, ружно дело, рђава дела; супр. добро. — Ако умрем, немој ме по злу помињати! Лаз. Л. Душа га беспрекидно наводила на зло. Креш 2. невоља, несрећа. — Па ме везир посла да вас ја помутим, да се о злу своме забавите. Њег. Не остављај ме у злу што ме бије. Комб 3. а. мука, мучнина; болесно стање, болест — Та ... осјећајност налик је ... осјећајности какве госпође којој је зло кад види заклано теле. Крањч. Стј. Митрополиту већ више дана зло на очима. Црњ. б. рђаво осећање, расположење; злоћа; бес. — Смеш — не смеш да се рвеш]? викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. Вес. Нисам осетио никада толико зла и љутине у себи, те ... потегох пиштољ из силава. Вукић.