змѝја

змија

Лема

змија

Извор

том 2, стр. 318, редослед 22

1.
(вок. зми̏јо; мн. зми̏је, ген зми́ја̄) врста гмизавца без ногу који се креће пузећи, често отровних зуба opliaia, scrpentes; исп. гуја (1): ~ љутица ; ~ белоушка ; ~ отровница ~ присојкиња.
zoology
вок. — вокативмн. — множиназоол. — зоологијаисп. — испореди
2.
фиг. зла, зпака, подмукла, лукава особа.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Вала је змија она попадија.
Сек.
Господин Јурица бијаше страх и трепет момчади, оно што се зове »змија«.
Кол.
3.
фиг. нешто дуго, уско а вијугаво (трака, поворка људи, пут и сл.).
фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
— Виде завитлан точак, црну змију трансмисионог каиша.
Ћос. Б.
Петковић врти се с уколутаном змијом узника око кестена. Дес. А. Железнички насип блешти бео, на њему две челичне змије.
Поп. Ј.
4.а.
фиг. ( песн.) потајно оружје (обично нож).
folk
фиг. — фигуративно, у преносном смислунар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
— lрже Марко змију од појаса.
НП Вук
4.б.
непријатељско осећање.
— То му ... пробуди змију мржње.
Гор.
Оживјеше ... хладне змије сумње.
Лал.

Фразе

вије се, савија се као~ у великој је муци, невољи; згазити змији главу , стати змији на врат, у дарити змиј у по глави радикално отклонити опасност, учинити одлучан ударац да се зло уништи; ~ те ујела! клетва; змиј у одгајити (отхранити) у недрима ; зми ј у у недрима носити каже се за онога који добро враћа злим; ићи змији V гр ло , на рупу срљати у очиту опасност; крити (што) као змија ноге држати што у највећој тајности; пиштати као ~ у процепу оглашавати изузетно тежак положај; свијати се као ~ на трнV бити у врло тешком положају; сиктати као ~ говорити одвећ љутите речи, увреде; стати змији на реп наићи на зло, настрадати, награисати.

Изворни текст (OCR)

змѝја ж (вок. зми̏јо; мн. зми̏је, ген. зми́ја̄) 1. зоол. врста гмизавца без ногу који се креће пузећи, често отровних зуба opliaia, scrpentes; исп. гуја (1): ~ љутица ; ~ белоушка ; ~ отровница ~ присојкиња. 2. фиг. зла, зпака, подмукла, лукава особа. — Вала је змија она попадија. Сек. Господин Јурица бијаше страх и трепет момчади, оно што се зове »змија«. Кол. 3. фиг. нешто дуго, уско а вијугаво (трака, поворка људи, пут и сл.). — Виде завитлан точак, црну змију трансмисионог каиша. Ћос. Б. Петковић врти се с уколутаном змијом узника око кестена. Дес. А. Железнички насип блешти бео, на њему две челичне змије. Поп. Ј. 4. фиг. а. (нар. песн.) потајно оружје (обично нож). — lрже Марко змију од појаса. НП Вук. б. непријатељско осећање. — То му ... пробуди змију мржње. Гор. Оживјеше ... хладне змије сумње. Лал.