зна̏лац
зналац
Лема
зналац
Извор
том 2, стр. 321, редослед 2
- —
(и зна̏оца) м (ген. мн. зна̏ла̄ца̄) онај који добро познаје неку ствар или предмет; познавалац.
— Свирао је вешто, с привидном равнодушношћV зналца коме то није ништа. Поп. . Уз такве латинске и друге крњатке сматрат ће те барем знаоцем језика.
Изворни текст (OCR)
зна̏лац, зна̏лца, зна̑лца (и зна̏оца) м (ген. мн. зна̏ла̄ца̄) онај који добро познаје неку ствар или предмет; познавалац. — Свирао је вешто, с привидном равнодушношћV зналца коме то није ништа. Поп. . Уз такве латинске и друге крњатке сматрат ће те барем знаоцем језика. Вел.