зна̏х
знах, знадо QA: medium
Лема
знах
Варијанте
знадо, зна̏дo
Извор
том 2, стр. 323, редослед 4
- 2.
имп. зна̑ј и зна̏ди; прил. сад. зна̏јӯћи и зна́дӯћи; трп. прид, зна̑н и зна̑т) несврш.
- 1.
бити упознат са нечим; имати особито познавање неког предмета; бити упућен у нешто; познавати.
— У свој Лици ваљда не било шпиље ни јаруге којој он не би знао и улаз и излаз.
Биће вријеме па ће свако дијете књигу учити и писмо знати.
Ескими не знају за друштво.
Једна кауркиња, која вели да је добро знадеш, заклиње те да изађеш на двор.
- 2.
бити вешт у нечем, умети.
— Ја сам играо игру дама како сам најбоље знао.
А она му ништа не знаде одговорити, него се откраде к ватри.
- 3.
имати на уму, бити свестан; имати појам, схватати, разумети.
— Понекад ... готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима ... и почне да их цима.
Имају свој поглед на свијет и углавном знају шта хоће својим писањем да учине и да постигну.
- 4.
имати обичај, обичавати.
— Не очајавај, оче!
— знала би га тјешити Зејна.
Ујка је знао доћи с боцом у џепу.
- 5.
бити у стању; моћи; хтети.
— Чиста литература зна врло често и најбогатије духове ... одвратити од живота око нас.
Да немам дућан, и ја бих с вама у шетњу ... Али шта знам, кад сам као човек трговац за дућан просто поваздан прикован.
Нека се стрпе само недјељу дана, па послије нека раде шта знају!
- 6.
морати; требати.
— Вала, ја му не преноћих у воденици] ... па макар знао туцати жито у ступи.
- 7.
осећати.
— Знаду наша леђа и много ми је пута већ крв закипјела.
- 8.
(у)памтити (у претњи).
— Све ћу ја вас! Знаћете ко сам ја!
- 9.
признавати, сматрати као.
— Код свекрве невјести је лијепо, гдје свекрва за кћер снаху знаде.
- 10.
(знаш, знате, знај и др.) у обраћању за скретање пажње, а без значења.
— Знаш, већ ми је додијало!
А прве врсте је; знате, ја купујем само најбољи квалитет и директно.
Фразе
ако бога знаш, знате в. уз бог (изр.); ђаво би га знао в. уз ђаво (изр.); знам те ја (мој соколе)! добро су ми познати твоји поступци; ~ за себе 1) памтити. — исам се толико натруцкао од како за се знам. Шапч. ; 2) (обично одрично) не бити при свести, бити у бунилу, бити тешко болестан; ~ као воду, као »Оченаш«, као рђаву (злу) пару и сл. знати сасвим добро; ~ колико је сати знати да је нешто рђаво; ~ у главу, у душУ, у прсте знати сасвим добро, потпуно, темељно; ~ у ком је грму (у ком грму лежи) зец знати о чему је реч; и шта (ти га) ја сВ е знам много има тога, не можсе се све изређати; како знаш, како год знаш (знате), ради шта знаш ја ти не могу помоћи, нећу да ти помогнем; ко зна, ко би знао , ко то може знати то је неизвесно ; не зна где му је глава збуњен је, изгубљен је, претрпан је пословима; не знам шта ћу у неприлици сам, не умем да се снађем; не зна се ни ко пије ни ко плаћа страшан је неред, хаос; не ~ з а м е р у (г р а ниц е) бити неумерен; не ~ за одмор, за празник увек радити, бити одвећ вредан; не ~ ни две, ни четири унакр ст не знати ништа; не ~ ни како ми (му ) је име и сл. не знати баш ништа; не ~ шта је жена ; не ~ шта ј е м ушко још не бити у полним односима; нећу, да бих знао и на кози орати нећу никако; нећу да знам за њега не марим га, не тиче ме се, нећу да имам посла или везе с њим; ни броја се не зна врло много; ни је не знам шта, није бог зна шта (какав) није нешто нарочито; нико неће да зна за нас сви су нас напустили; то зна и моја баба (стрина), то знају и врапци на крову то је свима добро познато; то се зна разуме се, наравски, дабоме. — Ти се документи не налазе у службеној повијести, то се зна, па их је требало тек пронаћи. КХ 19б.; шта знам у недоумици сам.
Пододреднице
1. уз. повр. познавати се међусобно. — Шта ме се тичу, не знам се ја с њима! Петр. В. 2. необ. осећати се. — Како мора да је красно знати се заљубљеним. Ђал
Изворни текст (OCR)
зна̏х и зна̏до2; имп. зна̑ј и зна̏ди; прил. сад. зна̏јӯћи и зна́дӯћи; трп. прид, зна̑н и зна̑т) несврш. 1 бити упознат са нечим; имати особито познавање неког предмета; бити упућен у нешто; познавати. — У свој Лици ваљда не било шпиље ни јаруге којој он не би знао и улаз и излаз. Тур. Биће вријеме па ће свако дијете књигу учити и писмо знати. Андр. И. Ескими не знају за друштво. Петр. М. Једна кауркиња, која вели да је добро знадеш, заклиње те да изађеш на двор. Том. 2. бити вешт у нечем, умети. — Ја сам играо игру дама како сам најбоље знао. Лаз. Л. А она му ништа не знаде одговорити, него се откраде к ватри. Креш. 3. имати на уму, бити свестан; имати појам, схватати, разумети. — Понекад ... готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима ... и почне да их цима. Станк. Имају свој поглед на свијет и углавном знају шта хоће својим писањем да учине и да постигну. КХ 1936. 4. имати обичај, обичавати. — Не очајавај, оче! — знала би га тјешити Зејна. Том. Ујка је знао доћи с боцом у џепу. Бар. 5. бити у стању; моћи; хтети. — Чиста литература зна врло често и најбогатије духове ... одвратити од живота око нас. Матош. Да немам дућан, и ја бих с вама у шетњу ... Али шта знам, кад сам као човек трговац за дућан просто поваздан прикован. Срем. Нека се стрпе само недјељу дана, па послије нека раде шта знају! Мат. 6. морати; требати. — Вала, ја му не преноћих у воденици] ... па макар знао туцати жито у ступи. Глиш. 7. осећати. — Знаду наша леђа и много ми је пута већ крв закипјела. Шен. 8. (у)памтити (у претњи). — Све ћу ја вас! Знаћете ко сам ја! Вес. 9. признавати, сматрати као. — Код свекрве невјести је лијепо, гдје свекрва за кћер снаху знаде. Март. 10. (знаш, знате, знај и др.) у обраћању за скретање пажње, а без значења. — Знаш, већ ми је додијало! Змај. А прве врсте је; знате, ја купујем само најбољи квалитет и директно. Петр. В.