значи

Лема

значи

Извор

том 2, стр. 53, редослед 3

а.
кретање у простору иза, позади онога што реч у инструменталу означава.
— Лијепа си, лете за тобом.
Пец.
Неколико мушкараца се отисне за њим.
Гор.
б.
кр̀втање у правцу циља, идеја, идеала означвних речју у инструменталу.
— Сестре одоше за послом.
Ранк.
Иде баш за тим како ће из тих јадних сељака да учини своје насељенике
— тежаке.
Ђал.
Нек она иде за својом срећом.
Глиш.
3.
а.
казује да је нешто заденуто, смештено, увучено у оно или иза онога што реч у инструменталу означава.
— За појасом им ручне гранате. Јонкв. За гредама разне траве миришу снажно на припеци.
Макс.
б.
казује да се нешто налази на ономе или у ономе што реч у инструменталу означава.
— Она није видела ... како је лонац за ватром престао варити.
Вес.
Провео сам толике године за ђачком клупом.
Дом.
4. означава да неко или нешто по реду долази иза, после онога што је речју у инструменталу именовано.
— За разговором дође шала, за шалом иrра.
Вес.
Први старјешина је] ... сердар, за сердарима иду војводе.
Вук
Рј. 5. казује да се нешто догађа истовремено с оним што је означено именом у инструменталу: у току, за време, приликом.
— За доручком испричао сам му како сам се провео у Трешњевици.
Чол.
6. уз гласовв који исказују осећања и расположења с речју у инструменталу означава узрок који их изазива.
— Чујете ли, она вапи за осветом.
Донч.
Ненад поче жалити за школом. Ћос.
б.
Б. 7. у значењу предлога: при, уз.
— Неко ... рекао ово, или оно, па сваки за своје запео и мож отићи и руса глава, ал оста за својим.
Вукић.
8. неодом. у значењу предмета, објекта радње, уместо акузатива без предлога или акузатива с предлогом »на«.
— Сине, ми чекамо за твојом песмом.
Нед.

Фразе

за неким бити 1) бити удата за некога. — Толике учитељице удате ... све су за учитељима. Ранк. 2) волети кога. — Кад су те отмене госпође толико за мојим кћерима, шгта ће тек бити од отмене господе. Нед. за- као префикс у сложеним глаголима

Изворни текст (OCR)

значи а. кретање у простору иза, позади онога што реч у инструменталу означава. — Лијепа си, лете за тобом. Пец. Неколико мушкараца се отисне за њим. Гор. б. кр̀втање у правцу циља, идеја, идеала означвних речју у инструменталу. — Сестре одоше за послом. Ранк. Иде баш за тим како ће из тих јадних сељака да учини своје насељенике — тежаке. Ђал. Нек она иде за својом срећом. Глиш. 3. а. казује да је нешто заденуто, смештено, увучено у оно или иза онога што реч у инструменталу означава. — За појасом им ручне гранате. Јонкв. За гредама разне траве миришу снажно на припеци. Макс. б. казује да се нешто налази на ономе или у ономе што реч у инструменталу означава. — Она није видела ... како је лонац за ватром престао варити. Вес. Провео сам толике године за ђачком клупом. Дом. 4. означава да неко или нешто по реду долази иза, после онога што је речју у инструменталу именовано. — За разговором дође шала, за шалом иrра. Вес. Први старјешина је] ... сердар, за сердарима иду војводе. Вук Рј. 5. казује да се нешто догађа истовремено с оним што је означено именом у инструменталу: у току, за време, приликом. — За доручком испричао сам му како сам се провео у Трешњевици. Чол. 6. уз гласовв који исказују осећања и расположења с речју у инструменталу означава узрок који их изазива. — Чујете ли, она вапи за осветом. Донч. Ненад поче жалити за школом. Ћос. Б. 7. у значењу предлога: при, уз. — Неко ... рекао ово, или оно, па сваки за своје запео и мож отићи и руса глава, ал оста за својим. Вукић. 8. неодом. у значењу предмета, објекта радње, уместо акузатива без предлога или акузатива с предлогом »на«. — Сине, ми чекамо за твојом песмом. Нед.