зно̑ј
зној
Лема
зној
Извор
том 2, стр. 324, редослед 19
- 1.
(лок. зно̀ју) водена течност, текућина коју луче знојне жлезде а која избија кроз кожне поре.
— Осталима избио зној на челу.
Војници су били у голом зноју.
- 2.
труд, напоран рад.
— Што си знојем стеко̑ могу ти узети.
Фразе
девет знојева 1) претерано много зноја; 2) велики труд; дерати се до седмога зноја дерати се, викати до изнемоглости; знојем заливати с трудом и муком обрађивати; истерати на зној избацити из себе знојењем; крв и ~ труд и мука; крвави ~ велики труд; купати се у (властитом) зноју 1) много се знојити; 2) бити на муци, у великој неприлици, у тешком положају; напити се чи јег зноја живети од чијег рада; пробио га зној ознојио се; у зноју лица свог јести хлеб, крух с трудом зарађивати за живот; хранити се својим знојем сам за себе зарађивати.
Изворни текст (OCR)
зно̑ј, зно̏ја м (лок. зно̀ју) 1. водена течност, текућина коју луче знојне жлезде а која избија кроз кожне поре. — Осталима избио зној на челу. Гор. Војници су били у голом зноју. Лоп. 2. труд, напоран рад. — Што си знојем стеко̑ могу ти узети. Змај.