Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зо̀ба̄ње

стом 2, стр. 325

зо̀ба̄ње

зобање

Лема

зобање

Извор

том 2, стр. 325, редослед 16

  1. 1.а.

    гл. им. од зобати зо̀бати, зе̏бље̄м (прил. сад. зо̏бљӯћи) несврш. а. кљуном узимати зрнасту храну или мрвице.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицаприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилогнесврш. — несвршени глагол
    — Кокоши су заиста искористиле Весин разговор, пришле и стале да зобљу разастрто тесто са чаршафа.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    јести бобице воћа (грожђе, трешње и др.), јести зрно по зрно; гутати.

    др. — друго
    — Маргерита је једнако зобала грожђе.
    Цар М.
    Зобао је трешње дивљаке на пољима.
    Гор.
    Гледајте само како је зобље очима.
    Том.
  3. 2.

    фиг. уништавати једно по једно.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Њих ми зобљу крвави ратови.
    Кур.
Изворни текст (OCR)
зо̀ба̄ње с гл. им. од зобати. зо̀бати, зе̏бље̄м (прил. сад. зо̏бљӯћи) несврш. 1. а. кљуном узимати зрнасту храну или мрвице. — Кокоши су заиста искористиле Весин разговор, пришле и стале да зобљу разастрто тесто са чаршафа. Андр. И. б. јести бобице воћа (грожђе, трешње и др.), јести зрно по зрно; гутати. — Маргерита је једнако зобала грожђе. Цар М. Зобао је трешње дивљаке на пољима. Гор. фиг. Гледајте само како је зобље очима. Том. 2. фиг. уништавати једно по једно. — Њих ми зобљу крвави ратови. Кур.