Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зо̀ра

жтом 2, стр. 327

зо̀ра

зора

Лема

зора

Извор

том 2, стр. 327, редослед 13

  1. а.

    (ак. зо̏ру) а. појава дана, прва јутарња светлост при појављивању дана; фиг почетак.

    ак. — акузатив
    — Ах, овде, на овој зори живота мога, жељан сам умрети.
    Јакш. Ђ.
    Неће ли нове зоре појести опћа тама?
    Уј.
  2. б.

    вечерња светлост после заласка сунца.

    — Заравнали раку, а вечерња зора пала му је на гроб.
    В 1885

Фразе

од (ране) зоре до (мркла) мрака целог дана; у цик зоре у првој појави зоре.
Изворни текст (OCR)
зо̀ра ж (ак. зо̏ру) а. појава дана, прва јутарња светлост при појављивању дана; фиг. почетак. — Ах, овде, на овој зори живота мога, жељан сам умрети. Јакш. Ђ. Неће ли нове зоре појести опћа тама? Уј. б. вечерња светлост после заласка сунца. — Заравнали раку, а вечерња зора пала му је на гроб. В 1885.