Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зра́чити

несврштом 2, стр. 329

зра́чити

зрачити

Лема

зрачити

Извор

том 2, стр. 329, редослед 8

  1. 1.

    непрел. пуштати зраке, пуштати светлост (од себе), светлети, сијати.

    непрел. — непрелазни глагол
    — Месече пуни, још нам отуд зрачиш!
    Дим.
    Дању очи мраче. Но у мраку зраче.
    Уј.
    Он је зрачио, он је из оног села организовао и будио људе.
    Ћос. Б.
  2. 2.

    прел. обасјавати, осветљават..

    прел. — прелазни глагол
    — Сребрна мјесечина пратила је ... јунака и зрачила му далеке путе.
    Шант.
    ПролећV зраци поврх мене, засипају јесењске таме и зраче ми зимске ноћи.
    НК 1946
  3. 3.

    излагати рендгенским или каквим другим зрацима поједине делове тела (ради лечења).

  4. 4.а.

    прел. одавати из себе.

    — Лице јој зрачило тугу, очи готово и нису никога виделе.
    Рист.
  5. 4.б.

    непр́ел. ширитши се, простирати се из нечега.

    — Свладала ју је нека врста полусна, нека ведрина, која је зрачила из свих ствари.
    Франг.
  6. 5.

    излаи̏ати свежем зраку, ваздуху, проветравати.

    — На веранду су изнијели постељину да се зрачи.
    Донч.

Пододреднице

~ се

1. сијати (се), светлети (се). — Јечмена жута поља зрела, речни се плићак зрачи. Дуч. 2. ширити се попут зрака. — А грч јој ... хватао крста и одатле се шакасто зрачио и заривао низ кости. Рад. Д. 3. подвргавати се рендгенским или другим неким зрацима. — Саветовао му је лекар да се претходно подвргне операцији ... а да се потом зрачи. Пол. 195е

сијати (се), светлети (се).ширити се попут зрака.подвргавати се рендгенским или другим неким зрацима.
Изворни текст (OCR)
зра́чити, зра̑чӣм несврш. 1. непрел. пуштати зраке, пуштати светлост (од себе), светлети, сијати. — Месече пуни, још нам отуд зрачиш! Дим. Дању очи мраче. Но у мраку зраче. Уј. фиг. Он је зрачио, он је из оног села организовао и будио људе. Ћос. Б. 2. прел. обасјавати, осветљават.. — Сребрна мјесечина пратила је ... јунака и зрачила му далеке путе. Шант. ПролећV зраци поврх мене, засипају јесењске таме и зраче ми зимске ноћи. НК 1946. 3. излагати рендгенским или каквим другим зрацима поједине делове тела (ради лечења). 4. а. прел. одавати из себе. — Лице јој зрачило тугу, очи готово и нису никога виделе. Рист. б. непр́ел. ширитши се, простирати се из нечега. — Свладала ју је нека врста полусна, нека ведрина, која је зрачила из свих ствари. Франг. 5. излаи̏ати свежем зраку, ваздуху, проветравати. — На веранду су изнијели постељину да се зрачи. Донч.