Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зра́чно̄ст

жтом 2, стр. 329

зра́чно̄ст

зрачност

Лема

зрачност

Варијанте

зра̏чно̄ст

Извор

том 2, стр. 329, редослед 16

  1. —

    особина онога који је зрачан и онога што је зрачно; ведрина; свежина.

    — Раствореним својим порама халапљиво је гутала благу топлоту и реску зрачност. Маш. Доносио је увек собом атмосферу живахности, зрачности, оптимизма. Глиг.
Изворни текст (OCR)
зра́чно̄ст и зра̏чно̄ст, -ости ж особина онога који је зрачан и онога што је зрачно; ведрина; свежина. — Раствореним својим порама халапљиво је гутала благу топлоту и реску зрачност. Маш. Доносио је увек собом атмосферу живахности, зрачности, оптимизма. Глиг.