зре̏ти

зрети QA: medium

Лема

зрети

Извор

том 2, стр. 330, редослед 6

1.
зре̑м (мн. зре́мо, зре́те, зру̑) и зри̑м (мн. зри́мо, зри́те, зре̑; импф. зра̑2 аор. зре̏х, зре̏; имп. зри̏; прил. сад. зру́ћи; р. прид. зре̏о, ијек. зре̏о и зри̏о, зре̏ла) несврш. постајати зрео, сазревати.
мн. — множинаимпф. — имперфектаор. — аористимп. — императивприл. сад. — прилог садашњег временаприл. — прилогр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
— Грожђе зре.
Рист.
Зру плодови на гранама.
Наз.
Као грозд у јесени зри у мени тамни звук.
Кркл.

Изворни текст (OCR)

зре̏ти1, зре̑м (мн. зре́мо, зре́те, зру̑) и зри̑м (мн. зри́мо, зри́те, зре̑; импф. зра̑2; аор. зре̏х, зре̏; имп. зри̏; прил. сад. зру́ћи; р. прид. зре̏о, ијек. зре̏о и зри̏о, зре̏ла) несврш. постајати зрео, сазревати. — Грожђе зре. Рист. Зру плодови на гранама. Наз. фиг. Као грозд у јесени зри у мени тамни звук. Кркл.