Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зри̑к

мтом 2, стр. 330

зри̑к

зрик

Лема

зрик

Извор

том 2, стр. 330, редослед 13

  1. —

    и зри̏ка ж глас у зрикању (попца) оглашавање зрикаваца, попаца, зрикање.

    ж — женски род
    — Чуо је ... ван шуме безбројни зрик поnаца. Црњ. Да л ће нам се јавит њена уста блаrа у тишине крику, у зрикавца зрику? Фран. Тек сад разумем како се рађа врутак, како почиње у трави вечерња зрика.
    Макс.
Изворни текст (OCR)
зри̑к м и зри̏ка ж глас у зрикању (попца); оглашавање зрикаваца, попаца, зрикање. — Чуо је ... ван шуме безбројни зрик поnаца. Црњ. Да л ће нам се јавит њена уста блаrа у тишине крику, у зрикавца зрику? Фран. Тек сад разумем како се рађа врутак, како почиње у трави вечерња зрика. Макс.