зр̏но
зрно
Лема
зрно
Извор
том 2, стр. 331, редослед 13
- 1.а.
(ген. мн. зр̑на̄) ситан плод или семенка (у биљака), бобица: ~ зоби, ~ пенице, ~ бибера, ~ мака, ~ грожђа и др.
— Попнем се на трешњу и станем биркати најзрелија зрна.
- 1.б.
језгра.
— Себи узе зрно, а свакому од правдаша остави пол празне љуске.
- 2.
мален, често сасвим ситан предмет округлог или овалног облика; делић материје: ~ бисера, ~ песка, ~ соли
барута, ~ у бројаницама. фиr. трунка, мрвица. — (ад се у њој опет стало извлачити из свога можданог скровишта оно зрно разбора. Бег. 3. метак, тане, куршум. — Обрати му пажњу на пушчана зрна, која су непрестано фијукала, пјевала и зујала око њих. Крањч. Стј. Мирно је сипао зрна из митраљеза.
Фразе
бити, правити се мањи од маковот зрна бити сасвим понизан; бити неприметан; не вред е ти зрна боба ништа не вредети; ни зрна ништа, нимало.
Изворни текст (OCR)
зр̏но с (ген. мн. зр̑на̄) 1. а. ситан плод или семенка (у биљака), бобица: ~ зоби, ~ пенице, ~ бибера, ~ мака, ~ грожђа и др. — Попнем се на трешњу и станем биркати најзрелија зрна. Ранк. б. језгра. — Себи узе зрно, а свакому од правдаша остави пол празне љуске. Шен. 2. мален, често сасвим ситан предмет округлог или овалног облика; делић материје: ~ бисера, ~ песка, ~ соли,