Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зр̏ца̄лан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 332

зр̏ца̄лан

зрцалан

Лема

зрцалан

Извор

том 2, стр. 332, редослед 1

  1. а.

    који се односи на зрцало, на огледало, који је као зрцало, као огледало, гладак, сјајан.

    — Видимо бријеr ријеке, а под њим се простире зрцална дубина воде.
    В 1885
  2. б.

    фиг. стакласт, укочен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Смућивао је кнеза Андреја ... хладни, зрцални поглед Сперанскоrа.
    Крањч. Стј
Изворни текст (OCR)
зр̏ца̄лан, -лна, -лно а. који се односи на зрцало, на огледало, који је као зрцало, као огледало, гладак, сјајан. — Видимо бријеr ријеке, а под њим се простире зрцална дубина воде. В 1885. б. фиг. стакласт, укочен. — Смућивао је кнеза Андреја ... хладни, зрцални поглед Сперанскоrа. Крањч. Стј.