Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зр̏цалити

несврштом 2, стр. 332

зр̏цалити

зрцалити

Лема

зрцалити

Извор

том 2, стр. 332, редослед 3

  1. —

    сјати се попут светлосних зракова који се одбијају од зрцала, од огледала; огледати се.

    — Ипак се уза све то зрцалила на њену лицу толика свјетлост, толика вјера у будућност. Л-К. У ријеци се зрцалило свјетло небеско плавило.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
зр̏цалити се, -ӣм се несврш. сјати се попут светлосних зракова који се одбијају од зрцала, од огледала; огледати се. — Ипак се уза све то зрцалила на њену лицу толика свјетлост, толика вјера у будућност. Л-К. У ријеци се зрцалило свјетло небеско плавило. Креш.