Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зр̏цаонӣ

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 332

зр̏цаонӣ

зрцаони

Лема

зрцаони

Извор

том 2, стр. 332, редослед 8

  1. —

    в. зрцалан зр̀цати (се), -а̄м (се) несврш.

    несврш. — несвршени глагол
  2. —

    в. зрцалити се.

    — Љубичасте горе, гранитне, до свода, зрцале су у дну мора.
    Дуч.
    Природа се увијек прима нашег срца, у њем зрца јасност своју и свој мрак.
    Прер.
    У том немиру природе и неба и немир се моје душе јасно зрца.
    Панд.
Изворни текст (OCR)
зр̏цаонӣ, -а̄, -о̄ в. зрцалан. зр̀цати (се), -а̄м (се) несврш. в. зрцалити се. — Љубичасте горе, гранитне, до свода, зрцале су у дну мора. Дуч. фиг. Природа се увијек прима нашег срца, у њем зрца јасност своју и свој мрак. Прер. У том немиру природе и неба и немир се моје душе јасно зрца. Панд.