зу̑б

брусити, оштрити зубе (на коме) говорити много и неповољно о коме ; до зуба (наоружан) веома много (наоружан); држао би га у зубима неупоредиво је већи и снажнији; ~ мудрости в. уз мудрост (изр.); зуби водене (за нечим) каже се кад се осећа велика жеља за нечим. — Софтама су већ унапријед воденили зуби за печеним кромпирима]. О-А.; зубима и ноктима свом снагом, свим средствима (бранити се, прихватити се). — Ријека ће се бранити зубима и ноктима. Цар Е. Прионути уз књигу зубима и ноктима. Крањч. С.; иза, између, преко зуба, кроз зубе неразговетно или једва чујно (говорити); има зубе (о жени) језичава је; имати зуб на кога, имати кога на зубу бити стално против кога; имати намеру учинити некоме некакво зло; језик за зубе! не говори! ћути!; лављи ~ бот. род биљака назубљеног лисног обода leontoaon. Сим. Реч.; метнути зубе на полицу трпети велику оскудицу, гладовати; не (о)белити (ни) зуба не проговорити, не проговарати; не дати коме зуба помолити не дати коме да дођедо речи; није ни на један ~ сувише је мало; носио би га (човек) у зубима одвећ је мали и слаб; око за око, зуб за зуб равна мера у одмазди, треба се осветити; nасјеrа је зуба рђав је, зао је; пасји ~ бот. 1) рдобрадица. Сим. Реч.; 2) кошутац. Сим. Реч.; показати зубе (коме) одупрети се, показати своју оштрину, своју борбеност; поломиће (сломиће) зубе на нечему, на некоме неће моћи нешто, односно некога савладати; процедити, промр сити кроз зубе силом или једва, полако проговорити; пушка је на зубу пушка је запета (за некога); рећи кроз(а) зубе одвећ нечујно, одвећ тихо рећи; сатерати (сабити) зубе у грло премлатити, пребити, изубијати (нарочито по лицу); стегнути, стиснути зубе а) (о)трпети и (о)ћутати; б) не давати гласа од себе у тузи; сушити зубе бити жељан јела и пића гледајући их; трбу до зуба јако приметна бременитост; трећи зуби му никли веома је стар; туђим зубима јести живети од зараде другога, на рачун другога; тупити зубе узалуд говорити; узети ђем на зуб отети се из руку, не дати се савладати, никог не слушати; узети (кога) на зуб прогонити (кога); узети (метнути) у зубе прихватити се, презалогајити, појести; шкрипнути (шкрипутнути) зубима разбеснети се. зу̑б: ж покр. стока, марва, благо. — Павле и Јосо, зајашивши сваки на свог парипа, гоњаху пред собом крупну зуб на пашу. Ћип.