зу̑б
зуб
Лема
зуб
Извор
том 2, стр. 332, редослед 11
- 1.
(лок. зу́бу) анат. једна од беличастих, коштаних глеђосаних плочица, усађених у вилице, које служе за кидање и дробљење хране у устима.
— Није она Венеција само једанпут осјетила њихов Франкопана зуб.
Ни пјесничка дела не одолијевају неумитноме зубу времена.
- 2.а.
оштрији изрезак или зарезак на разним предметима (тестери, пили, чешљу и сл.), зубац.
— Дешавале су се ствари које је госпа Нола још теже разумевала него прописне колаче и виљушке са четири или три зуба.
- 2.б.
избочина у стени, у зиду или на другом чему, у облику зуба.
— Зуб
— избочина, честа у гребену. Често се повезује заједно по неколико зубаца. З-Г. Огромни зид ... још данас са својих деветнаест зубова опасује Малу страну.
- 3.
истакнути део на окидачу и на разним механизмима.
— Окидач (обарача) ... на rорњем дијелу има »зуб«, који запиње у »зарез« ударача.
Фразе
брусити, оштрити зубе (на коме) говорити много и неповољно о коме ; до зуба (наоружан) веома много (наоружан); држао би га у зубима неупоредиво је већи и снажнији; ~ мудрости в. уз мудрост (изр.); зуби водене (за нечим) каже се кад се осећа велика жеља за нечим. — Софтама су већ унапријед воденили зуби за печеним кромпирима]. О-А.; зубима и ноктима свом снагом, свим средствима (бранити се, прихватити се). — Ријека ће се бранити зубима и ноктима. Цар Е. Прионути уз књигу зубима и ноктима. Крањч. С.; иза, између, преко зуба, кроз зубе неразговетно или једва чујно (говорити); има зубе (о жени) језичава је; имати зуб на кога, имати кога на зубу бити стално против кога; имати намеру учинити некоме некакво зло; језик за зубе! не говори! ћути!; лављи ~ бот. род биљака назубљеног лисног обода leontoaon. Сим. Реч.; метнути зубе на полицу трпети велику оскудицу, гладовати; не (о)белити (ни) зуба не проговорити, не проговарати; не дати коме зуба помолити не дати коме да дођедо речи; није ни на један ~ сувише је мало; носио би га (човек) у зубима одвећ је мали и слаб; око за око, зуб за зуб равна мера у одмазди, треба се осветити; nасјеrа је зуба рђав је, зао је; пасји ~ бот. 1) рдобрадица. Сим. Реч.; 2) кошутац. Сим. Реч.; показати зубе (коме) одупрети се, показати своју оштрину, своју борбеност; поломиће (сломиће) зубе на нечему, на некоме неће моћи нешто, односно некога савладати; процедити, промр сити кроз зубе силом или једва, полако проговорити; пушка је на зубу пушка је запета (за некога); рећи кроз(а) зубе одвећ нечујно, одвећ тихо рећи; сатерати (сабити) зубе у грло премлатити, пребити, изубијати (нарочито по лицу); стегнути, стиснути зубе а) (о)трпети и (о)ћутати; б) не давати гласа од себе у тузи; сушити зубе бити жељан јела и пића гледајући их; трбу до зуба јако приметна бременитост; трећи зуби му никли веома је стар; туђим зубима јести живети од зараде другога, на рачун другога; тупити зубе узалуд говорити; узети ђем на зуб отети се из руку, не дати се савладати, никог не слушати; узети (кога) на зуб прогонити (кога); узети (метнути) у зубе прихватити се, презалогајити, појести; шкрипнути (шкрипутнути) зубима разбеснети се. зу̑б: ж покр. стока, марва, благо. — Павле и Јосо, зајашивши сваки на свог парипа, гоњаху пред собом крупну зуб на пашу. Ћип.
Изворни текст (OCR)
зу̑б1 м (лок. зу́бу) 1. анат. једна од беличастих, коштаних глеђосаних плочица, усађених у вилице, које служе за кидање и дробљење хране у устима. — фиг. Није она Венеција само једанпут осјетила њихов Франкопана зуб. Нех. Ни пјесничка дела не одолијевају неумитноме зубу времена. Уј. 2. а. оштрији изрезак или зарезак на разним предметима (тестери, пили, чешљу и сл.), зубац. — Дешавале су се ствари које је госпа Нола још теже разумевала него прописне колаче и виљушке са четири или три зуба. Сек. б. избочина у стени, у зиду или на другом чему, у облику зуба. — Зуб — избочина, честа у гребену. Често се повезује заједно по неколико зубаца. З-Г. Огромни зид ... још данас са својих деветнаест зубова опасује Малу страну. В 1885. 3. истакнути део на окидачу и на разним механизмима. — Окидач (обарача) ... на rорњем дијелу има »зуб«, који запиње у »зарез« ударача. Стр.