Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зу̑к

мтом 2, стр. 335

зу̑к

зук QA: medium

Стална адреса

Лема

зук

Извор

том 2, стр. 335, редослед 14

  1. 1.

    и зу̏ка1 ж 1. јако, продорно зујање, зуј.

    ж — женски род
    — Каква је то хука по мом конаку? Где се и мува зуком страшљивим тек једва чује.
    Јакш. Ђ.
    Трубља јекну ... опет силан топот и зука накита и оружја.
    Шимун.
  2. 2.

    хука, брујање; тресак.

    — Наста велика зука и бука топова и пушака.
    Креш.
  3. 3.

    фиг. немир, узнемиреност.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Уљегла је зука У народе. Његош. у̏ка2 ж бот. ввжљика.
    Сим.
    Реч.
Изворни текст (OCR)
зу̑к м и зу̏ка1 ж 1. јако, продорно зујање, зуј. — Каква је то хука по мом конаку? Где се и мува зуком страшљивим тек једва чује. Јакш. Ђ. Трубља јекну ... опет силан топот и зука накита и оружја. Шимун. 2. хука, брујање; тресак. — Наста велика зука и бука топова и пушака. Креш. 3. фиг. немир, узнемиреност. — Уљегла је зука У народе. Његош. у̏ка2 ж бот. ввжљика. Сим. Реч.