Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

зу́кнути

сврштом 2, стр. 335

зу́кнути

зукнути

Лема

зукнути

Извор

том 2, стр. 335, редослед 26

  1. 1.

    произвести, дати од себе зук, зазујати; фијукнути.

    — Смири се жагор у сали ... чуло би се да мува зукне.
    Лал.
    Цептали су од страха и на сваки куршум који би зукнуо око главе уривали лице у снег.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    фиг. шапнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад вјетар горњим одајама крене и шикне басамацима, дотетура до њега и зукне му у УХо.
    Кум.
  3. 3.

    хитро отићи; одлетети. —У тај пар плану из собе пушка; зрно скиде Тими шајкачу и зукну пут тавана. Лаз. Л.

    л. — лице
Изворни текст (OCR)
зу́кнути, зу̑кне̄м сврш. 1. произвести, дати од себе зук, зазујати; фијукнути. — Смири се жагор у сали ... чуло би се да мува зукне. Лал. Цептали су од страха и на сваки куршум који би зукнуо око главе уривали лице у снег. Ћос. Д. 2. фиг. шапнути. — Кад вјетар горњим одајама крене и шикне басамацима, дотетура до њега и зукне му у УХо. Кум. 3. хитро отићи; одлетети. —У тај пар плану из собе пушка; зрно скиде Тими шајкачу и зукну пут тавана. Лаз. Л.