зу́јати
зујати
Лема
зујати
Извор
том 2, стр. 335, редослед 4
- а.
оном. а. одавати, испуштати звукове зу-зу-зу или сливене у један такав звук; зучати; зврјати.
— Комарци зујаху око ушију.
Штампарије зује и дању и ноћу.
Куршуми турски фијукали су и зујали. Јов. С. фиr. Крањчевић је најосетљивији наш нерв ... струна, жица што зуји.
- б.
брујати, преносити се препричавањем.
— Може ли предати она оно писмо кад цијелим селом зуји да је тај сељак настрадао.
Било је извјесно ... да ће Лајкотовица о томе зујати посвуда.
- в.
чинити се (коме) да чује.
— И сад јој још зује у ушима они гласови и немирни жамор сватова.
Изворни текст (OCR)
зу́јати, -јӣм несврш. оном. а. одавати, испуштати звукове зу-зу-зу или сливене у један такав звук; зучати; зврјати. — Комарци зујаху око ушију. Вес. Штампарије зује и дању и ноћу. Уј. Куршуми турски фијукали су и зујали. Јов. С. фиr. Крањчевић је најосетљивији наш нерв ... струна, жица што зуји. Матош. б. брујати, преносити се препричавањем. — Може ли предати она оно писмо кад цијелим селом зуји да је тај сељак настрадао. Лоп. Било је извјесно ... да ће Лајкотовица о томе зујати посвуда. Мар. в. чинити се (коме) да чује. — И сад јој још зује у ушима они гласови и немирни жамор сватова. Ивак.