Одредница

ѝгра

жтом 2, стр. 341

ѝгра

игра

Лема

игра

Извор

том 2, стр. 341, редослед 6

  1. 1.

    (ак. и̏гру; ген. мн. ига́ра̄) а провођење времена, занимање које има као циљ разоноду, забаву.

    ак. — акузативген. — генитивмн. — множина
    — Беху ниска врата пред којима су седела два стражара и играла некакву игру, а та им игра беше да један другог удара с два прста по длану.
    Глиш.
    б. дечје забављање.
    — Кад смо се обичне игре наужили, почели смо бацати лопту на кров наше куће.
    Маж. Ф.
  2. 2.а.

    занимање, бављење ради разонодв неком врстом спорта према одређеним правилима тога спорта: спортске игре.

  3. 2.б.

    извођење неких радња и комбинација према одређеним правилима.

    — Затвори игру окренувши карту адута.
    Хорв.
  4. 3.а.

    извођење музичког дела. —То је прелудиј, a сада стрnљиво слушај игру. Ков.

    ков. — кованица
  5. 3.б.

    извођење улоге на позорници.

    — Представа је дивно испала. Публика се славно одазвала ... Игра је текла живо.
    Срем.
  6. 3.в.

    казалишни, позоришни комад.

    — Изгледа да овај призор представља заплет игре.
    Панд.
  7. 4.

    ред, низ ритмичких покрета одређеног облика и темпа, који се изводе према нарочитој музици; музика која одговара тим покретима.

    — Играли су окретне игре у неком дворишту поплочаном циглама.
    Уск.
    Компоновао је једну нову игру »Апотекарско коло«.
    Срем.
  8. 5.

    фиг, поигравање, подрхтавање, титрање.

    — Накостријешила се сјајна длака под напетом игром леђних мишића.
    Гор.
  9. 6.

    фиг. низ унапред смишљених радња које имају одређену сврху; сплетке, интриге, тајни планови.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Умела је поучити Ану да Драгутина што више за се предобије. Цела та игра њу није ништа стајала.
    Дом.
    Увлачење Наполеоново није настало по нечијој основи ... него је настало од најзамршеније игре сплетака.
    Крањч. Стј
    А и то нешто значи у овој ратној игри пуној непознатих и невидљивих ствари, варки и блефова.
    Лал.
  10. 7.а.

    брза и изразита смена чега.

    — Морао бих вам говорити ... о чаробној игри боја које се небом и земљом прелијевају о заходу сунца.
    Јурк.
    Цела та страшна слика претвори се Ненаду ... у вртоглаву игру светлости и боја. Ћос.
  11. 7.б.

    мисли које се нагло мењају и измењују.

    — Извраћајући смисао ... мудрују и терају безвриједну игру.
    Баз.
    Нема јеврејске логике без игре духовитости.
    Сек.
    Њихове парнасоваца песме игре су духа у једној цивилизацији која умире.
    СКГ 1937
    скривача, жмур(к)е дечја игра у којој се једном детету повезују очи те оно тако има да препознаје играча кога ухвати; ~ случаја (судбине) непредвиђена случајност, неочекивани преокрет у животу; игр ати опасну игру бавити се послом који је скопчан с опасним, тешким последицама; кр вава рат; олимпијске игре међународна спортка натјецања, такмичења која се изводе сваке четврте године (назване према старим грчким свечаностима које су се углавном састојале од гимнастичких натјецања, такмичења); открити чију игру открити чије тајне намере или планове.

Фразе

хазардне игре карт. игре на велике своте новаца; игра на берзи спекулације с вредносним папирима и валутом на берзи; ~ природе необичан, редак догађај или појава у природи; ~ речи духовита досетка, основана на употреби једне речи место друге или на замени значења речи које звуче једнако, а имају различито значење, каламбур;
Изворни текст (OCR)
ѝгра ж (ак. и̏гру; ген. мн. ига́ра̄) 1. а. провођење времена, занимање које има као циљ разоноду, забаву. — Беху ниска врата пред којима су седела два стражара и играла некакву игру, а та им игра беше да један другог удара с два прста по длану. Глиш. б. дечје забављање. — Кад смо се обичне игре наужили, почели смо бацати лопту на кров наше куће. Маж. Ф. 2. а. занимање, бављење ради разонодв неком врстом спорта према одређеним правилима тога спорта: спортске игре. б. извођење неких радња и комбинација према одређеним правилима. — Затвори игру окренувши карту адута. Хорв. 3. а. извођење музичког дела. —То је прелудиј, a сада стрnљиво слушај игру. Ков. А. б. извођење улоге на позорници. — Представа је дивно испала. Публика се славно одазвала ... Игра је текла живо. Срем. в. казалишни, позоришни комад. — Изгледа да овај призор представља заплет игре. Панд. 4. ред, низ ритмичких покрета одређеног облика и темпа, који се изводе према нарочитој музици; музика која одговара тим покретима. — Играли су окретне игре у неком дворишту поплочаном циглама. Уск. Компоновао је једну нову игру »Апотекарско коло«. Срем. 5. фиг, поигравање, подрхтавање, титрање. — Накостријешила се сјајна длака под напетом игром леђних мишића. Гор. 6. фиг. низ унапред смишљених радња које имају одређену сврху; сплетке, интриге, тајни планови. — Умела је поучити Ану да Драгутина што више за се предобије. Цела та игра њу није ништа стајала. Дом. Увлачење Наполеоново није настало по нечијој основи ... него је настало од најзамршеније игре сплетака. Крањч. Стј. А и то нешто значи у овој ратној игри пуној непознатих и невидљивих ствари, варки и блефова. Лал. 7. а. брза и изразита смена чега. — Морао бих вам говорити ... о чаробној игри боја које се небом и земљом прелијевају о заходу сунца. Јурк. Цела та страшна слика претвори се Ненаду ... у вртоглаву игру светлости и боја. Ћос. Б. б. мисли које се нагло мењају и измењују. — Извраћајући смисао ... мудрују и терају безвриједну игру. Баз. Нема јеврејске логике без игре духовитости. Сек. Њихове парнасоваца песме игре су духа у једној цивилизацији која умире. СКГ 1937.