идеа̀лист
идеалист
Лема
идеалист
Извор
том 2, стр. 344, редослед 9
- 1.
(а) м онај који тежи чему идеалном, савршеном.
— Он је идеалист чије срце не може да подноси неправде које се чине човеку. Глиг.
- 2.
сањар, занесењак, онај који се у животу не сналази.
— Ми обични људи прије размишљамо, ви идеалисте одмах одбрусите.
- 3.
присташа, следбеник, представник идеализма као правца у филозофији или уметности.
— Материјалистичка естетика побија ту тврдњу идеалиста и доказује да је уметничка слика ... увек несавршенија од стварног живота.
Платон је био филозоф идеалист.
Изворни текст (OCR)
идеа̀лист(а) м 1. онај који тежи чему идеалном, савршеном. — Он је идеалист чије срце не може да подноси неправде које се чине човеку. Глиг. 2. сањар, занесењак, онај који се у животу не сналази. — Ми обични људи прије размишљамо, ви идеалисте одмах одбрусите. Маж. Ф. 3. присташа, следбеник, представник идеализма као правца у филозофији или уметности. — Материјалистичка естетика побија ту тврдњу идеалиста и доказује да је уметничка слика ... увек несавршенија од стварног живота. Т. књ. Платон је био филозоф идеалист. Пов. 1.