из
из QA: medium
Лема
из
Извор
том 2, стр. 348, редослед 22
- 1.а.
с ген. показује место одакле се што извлачи, удаљује, излази.
— Из кратких рукава излазиле јој руке облих лаката.
Је ли, друже Павле, је л истина да ћемо ми да идемо из Јастрепца? Ћос.
- 1.б.
одвајање, одстрањивање од чега, напуштање.
— Жао ми је што баш сад испадох из строја кад је потребан сваки човјек.
Дани кад сам упознао Толстојева дјела никада ми се неће избрисати из памети.
- 2.
извор из кога се што црпе.
— Кад зашкрипи ђерам
— воду неко захвата, вади је из дна.
- 3.
порекло; припадање каквој средини, групи; однос према чему.
— У вашој земљи још само људи из народа знају за крвну освету.
Долети ... професор из хрватског језика.
- 4.
време.
— Из прва почетка ... водио је чету.
Мене то питање и онако мучи још из малоће.
- 5.
начин.
— Мало место где се сви из виђења познају.
Волим их тако
— из навике.
- 6.
од чега је што направљено, од чега је што постало.
— Из литица тешу се ступи големи.
Један пасус је био из масних слова.
- 7.
узрок, повод, сврху чега.
— Нисам им смео отићи из бојазни да не чујем прекоре њихове.
Он хоће да задржи влак. Зашто? Из мржње на људе.
- 8.
у вези с предлогом »у«, при понављању исте именице, означава непрекидност, трајност радње.
— Из дана у дан, за оним столом, Ненад је виђао ... нагнуту Јаснину главу. Ћос. Б. lаш батаљон иде из побједе у побједу. Јонке. из(а)
— (пред безвучним сугласником ис-) као предметак употребљава се при творби глагола и означује а. правац радње (најчешће напуштање ограниченог простора): изићи, излетети, испасти, иступити, истећи, извадити, изнети и др. б. изузимање, одвајање: из(а)гнати, избацити, искључити, из(а)
— брати и др. в. кретшање према врху: испузати, испети се и др. Г. распрострањеност радње на цео предмет, у свима правцима: избраздати, изранити, изрезати, исећи и др. Д. промену положаја: изврнути, извратити, изваљати и др. ђ. добивање, стицање: изборити, измолити, измамити, избогорадити и др. е. довођење радње до крајње границе, завршеност, престанак радње: исписати, испећи, испржити, изјести, истрошити, ишчистити, изгорети, измучити, изгрдити, измлатити и др. ж. радњу ил3 стање које иде редом и обухвата цело мноштво оних који раде или на које се радња, стпање односи: избудити, испоразболевати се, изварати, изумрети, изгинути, испогибати и др.
Изворни текст (OCR)
из предл. с ген. показује 1. а. место одакле се што извлачи, удаљује, излази. — Из кратких рукава излазиле јој руке облих лаката. Наз. Је ли, друже Павле, је л истина да ћемо ми да идемо из Јастрепца? Ћос. Д. б. одвајање, одстрањивање од чега, напуштање. — Жао ми је што баш сад испадох из строја кад је потребан сваки човјек. Чол. Дани кад сам упознао Толстојева дјела никада ми се неће избрисати из памети. Р 1946. 2. извор из кога се што црпе. — Кад зашкрипи ђерам — воду неко захвата, вади је из дна. Чипл. 3. порекло; припадање каквој средини, групи; однос према чему. — У вашој земљи још само људи из народа знају за крвну освету. Грол. Долети ... професор из хрватског језика. Гор. 4. време. — Из прва почетка ... водио је чету. Буд. Мене то питање и онако мучи још из малоће. Вел. 5. начин. — Мало место где се сви из виђења познају. Јак. Волим их тако — из навике. Фелд. 6. од чега је што направљено, од чега је што постало. — Из литица тешу се ступи големи. Марет. Један пасус је био из масних слова. Ћос. Б. 7. узрок, повод, сврху чега. — Нисам им смео отићи из бојазни да не чујем прекоре њихове. Јов. Ј. Он хоће да задржи влак. Зашто? Из мржње на људе. Цес. А. 8. у вези с предлогом »у«, при понављању исте именице, означава непрекидност, трајност радње. — Из дана у дан, за оним столом, Ненад је виђао ... нагнуту Јаснину главу. Ћос. Б. lаш батаљон иде из побједе у побједу. Јонке. из(а)- (пред безвучним сугласником ис-) као предметак употребљава се при творби глагола и означује а. правац радње (најчешће напуштање ограниченог простора): изићи, излетети, испасти, иступити, истећи, извадити, изнети и др. б. изузимање, одвајање: из(а)гнати, избацити, искључити, из(а)- брати и др. в. кретшање према врху: испузати, испети се и др. Г. распрострањеност радње на цео предмет, у свима правцима: избраздати, изранити, изрезати, исећи и др. Д. промену положаја: изврнути, извратити, изваљати и др. ђ. добивање, стицање: изборити, измолити, измамити, избогорадити и др. е. довођење радње до крајње границе, завршеност, престанак радње: исписати, испећи, испржити, изјести, истрошити, ишчистити, изгорети, измучити, изгрдити, измлатити и др. ж. радњу ил3 стање које иде редом и обухвата цело мноштво оних који раде или на које се радња, стпање односи: избудити, испоразболевати се, изварати, изумрети, изгинути, испогибати и др.