Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

иза̀звати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 350

иза̀звати

изазвати

Лема

изазвати

Извор

том 2, стр. 350, редослед 15

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    и̏зазва̄) сврш.

  3. 1.а.

    позвати кога, дати коме знак да изађе, да дође камо.

    — Повратише
  4. 23.

    Речник српскохрватскога књижевног језика

  5. 1.

    ну, изазову матер. Тур. И онако он једва чека ... Да је ноћу изазове уговореним знаком. Бур. о̄. повицима, пљескањем у знак одобравања тражити да аутор, уметник изиђе на сцену.

    тур. — турски
    — Била iе изазвана и отпевала је ... и четврту песму.
    Срем.
  6. 2.

    својим поступком учинити да ко узврати истом мером, да се одазове.

    — Заметне чарку, изазове их Турке], намами преко Дрине, па бије.
    Вес.
  7. 3.а.

    бити узрок чему, проузроковати што; побудити, подстакнути.

    — Велика хладноћа изазвала је опасне болести.
    Петр. М.
    Једногодишњи добровољац Марек изазвао је у кухињи скандал.
    Јонке
  8. 3.б.

    учинити да што избије, да се појави.

    — Дете ту изазва у својој глави живу слику тога доrађаја.
    Ђур.
Изворни текст (OCR)
иза̀звати, -зо̀ве̄м (аор. 2. и 3. л. и̏зазва̄) сврш. 1. а. позвати кога, дати коме знак да изађе, да дође камо. — Повратише се к ста- 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, 1 ну, изазову матер. Тур. И онако он једва чека ... Да је ноћу изазове уговореним знаком. Бур. о̄. повицима, пљескањем у знак одобравања тражити да аутор, уметник изиђе на сцену. — Била iе изазвана и отпевала је ... и четврту песму. Срем. 2. својим поступком учинити да ко узврати истом мером, да се одазове. — Заметне чарку, изазове их Турке], намами преко Дрине, па бије. Вес. 3. а. бити узрок чему, проузроковати што; побудити, подстакнути. — Велика хладноћа изазвала је опасне болести. Петр. М. Једногодишњи добровољац Марек изазвао је у кухињи скандал. Јонке. б. учинити да што избије, да се појави. — Дете ту изазва у својој глави живу слику тога доrађаја. Ђур.