изба́цити
избацити QA: medium
Лема
избацити
Извор
том 2, стр. 353, редослед 30
- 1.а.
бацати ван, напоље, одстранити, ослободити се чега непотребног, незгодног.
— Пиљарице у својим инвективама ... прогутају све што су избациле, па ... опет буду једно срце и једна душа. Цар
- 1.е.
фиг. Мати је наставила даље ... жучно, болно и оптужујући да избаци из себе све што ј, је мучило. Козарч.
- 1.б.
носећи, вукући са собом донети, изнети (о валовима, ветру).
— Вода избаци овај пањ.
Бродолом је избацио на то острво само њих двоје.
- 1.в.
нагло бацити ван, напоље, испустити.
— Избацио је колуте дима.
- 1.г.
искључити, уклонити, удаљити из састава чега (школе, строја, организације и сл.).
— Неколико ученика из старијих разреда би избачено. Ћос.
- 1.д.
Прекршитељ се мсра избацити из игре. Ват.
- 2.
истаћи, истурити.
— Фелдмаршал је, укрућен, избацивши прса и увукавши трбу2, чекао мој одrовор.
Избацивши ту једну малу окуку, пут скреће у лијевак око планинског потока.
- 3.
послати напред.
— Павле нареди да се патроле избаце далеко у шуму.
- 4.а.
бацити напред.
— Копље на Ајаса избаци сјајно.
- 4.б.
опалити (из ватреног оружја).
— Сукан је стреловито избацио десницом три хица.
Онда навали раја на зулумћаре да им не дамо ... ни пушке избацити.
- 5.а.
пустити клицу, пупове, изданак, младицу.
— У чаршији и по селима капарисавају његови људи ... шљиве које још ни пупове избациле нису.
- 5.б.
фиг. донети плод, корист.
— Знала је тачно колико која њива може да избаци неродне и родне године. Ств. 194б.
- 6.
брзо, нагло изрећи, изговорити.
— Ево, сад ће банути писмоноша ... и избацити црну вијест.
На ове огорчене, халапљиво избачене речи ... убезекнуто се згледнусмо.
- 7.
фиг. изнети на површину, учинити познатим.
— Револуционарна епоха ... избацила је у многим правцима нова начела.
Не могу да умјетнички достојно обликују ... материјал који је избачен на површину октобарске револуције.
Фразе
~ из главе (из памети, из срца, из вида) заборавити; ~ из колосека, концепта, равнотеже (кога) довести у забуну, смести, збунити; ~ из седла
Изворни текст (OCR)
изба́цити, ѝзба̄цӣм сврш. 1. а. бацати ван, напоље, одстранити, ослободити се чега непотребног, незгодног. — Пиљарице у својим инвективама ... прогутају све што су избациле, па ... опет буду једно срце и једна душа. Цар Е. фиг. Мати је наставила даље ... жучно, болно и оптужујући да избаци из себе све што ј, је мучило. Козарч. б. носећи, вукући са собом донети, изнети (о валовима, ветру). — Вода избаци овај пањ. Вес. Бродолом је избацио на то острво само њих двоје. Дуч. в. нагло бацити ван, напоље, испустити. — Избацио је колуте дима. О-А. Г. искључити, уклонити, удаљити из састава чега (школе, строја, организације и сл.). — Неколико ученика из старијих разреда би избачено. Ћос. Д. Прекршитељ се мсра избацити из игре. Ват. 2. истаћи, истурити. — Фелдмаршал је, укрућен, избацивши прса и увукавши трбу2, чекао мој одrовор. Мар. фиг. Избацивши ту једну малу окуку, пут скреће у лијевак око планинског потока. Лал. 3. послати напред. — Павле нареди да се патроле избаце далеко у шуму. Ћос. Д. 4. а. бацити напред. — Копље на Ајаса избаци сјајно. М-И. б. опалити (из ватреног оружја). — Сукан је стреловито избацио десницом три хица. Божић. Онда навали раја на зулумћаре да им не дамо ... ни пушке избацити. Лал. 5. а. пустити клицу, пупове, изданак, младицу. — У чаршији и по селима капарисавају његови људи ... шљиве које још ни пупове избациле нису. Андр. И. б. фиг. донети плод, корист. — Знала је тачно колико која њива може да избаци неродне и родне године. Ств. 194б. 6. брзо, нагло изрећи, изговорити. — Ево, сад ће банути писмоноша ... и избацити црну вијест. Цар Е. На ове огорчене, халапљиво избачене речи ... убезекнуто се згледнусмо. Петр. В. 7. фиг. изнети на површину, учинити познатим. — Револуционарна епоха ... избацила је у многим правцима нова начела. Бел. Не могу да умјетнички достојно обликују ... материјал који је избачен на површину октобарске револуције. ХР 1928