Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

избѐзумити

сврштом 2, стр. 355

избѐзумити

избезумити

Стална адреса

Лема

избезумити

Варијанте

избезу́мити

Извор

том 2, стр. 355, редослед 6

  1. 1.

    довести до лудила, одузети памет.

    — Ова ме ђаурка избезуми, њена лепота исиса ми речи.
    Јакш. Ђ.
    Ненадана вијест да је Грушењка овдје избезумила га је у трен ока.
    Л-К
    Трчаху дјеца за њом као избезумљена. Шег.
  2. 2.

    заваравањем довести у смешан, глуп положај, намагарчити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску.
    Њег.

Пододреднице

~ се

а. изгубити способност расуђивања

изгубити способност расуђивања
Изворни текст (OCR)
избѐзумити, -ӣм и избезу́мити, -ѐзӯмӣм сврш. 1. довести до лудила, одузети памет. — Ова ме ђаурка избезуми, њена лепота исиса ми речи. Јакш. Ђ. Ненадана вијест да је Грушењка овдје избезумила га је у трен ока. Л-К. Трчаху дјеца за њом као избезумљена. Шег. 2. покр. заваравањем довести у смешан, глуп положај, намагарчити. — Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску. Њег.